SVI TEKSTOVI

Trka do "IDEALNOG SEBE"

07:20


                "Idealni ja" predstavlja sliku o sebi koju osoba osmišljava, kojoj teži i želi da je dostigne.
To se može odnositi na određene lične karakteristike, status, pozicije, emotivne relacije, karijeru i sl. Ukoliko već postoji neki osmišljeni idealni ja, samim tim, jasno je da je trenutna slika o sebi nedovoljna.

O čemu se zapravo radi u ovoj trci. Za početak morate se vratiti unazad i pogledati koliko ste idealnih ja do sada osmislili, sustigli, prestigli?













Recimo da ste u prošlosti idealnog sebe 
zamišljali sa fakultetskom diplomom. Kada ste dobili diplomi, vaše idealno ja promenilo se, vaš idealni vi sada je zaposlen u dobroj firmi. Zaposlili ste se. Vaše idealno ja menja se u - zaposlen i oženjen. Oženili ste se, vaše idealno ja postaje čovek sa fakultetskom diplomom, koji se zaposlio na dobrom radnom mestu, koji se oženio i koji je proširio porodicu. Koji je to vaš sledeći "idealni ja". To je začaran krug.




To je vaša potraga za nečim većim. Zašto mislite da morate biti nešto veće od onoga što već jeste?

 Kako da to iskoristimo i pretvorimo u nešto pozitivno?
Naša stalna težnja ka nečim većim može biti produktivna, ona daje snagu, volju i motivaciju da radimo na sebi, da postignemo bolje rezultate. Iskoristite to, ali koristite umereno! Nemojte pucati predaleko i previsoko, već samo korak dva unapred. Taman onoliko koliko možete unapred, a da se ne udaljite previše od vašeg sopstvenog JA i vašeg bića kakvo zaista jeste. Ukoliko idete predaleko, razočaraćete se. Postavite sebi ostvarive ciljeve, koji su u skladu sa vašim realnim mogućnostima. Jedino tako možete postići zadovoljstvo sobom. Ne oslanjajte se na svoje idole. Usmerite se njima, ali nikada nemojte težiti da budete isti. Vi ste jedni, posebni i jedinstveni! 
Setite se samo - i vi ste nekome idol! Dok vi zamišljate sebe na nekom višem mestu, neko upravo baš sada želi da bude u vašoj trenutnoj poziciji. 

Ova uzlazna linija se nikada ne prekida, iza jednog idealnog ja, javlja se drugo idelano ja i tako u beskraj.

Trka za idealnim ja nikada ne prestaje. morate reći sebi da ste sada u ovom momentu IDEALNI VI, samo želite više.

Emocije

Zašto je važno opraštati i 6 koraka praštanja

12:09

Koliko puta ste čuli "OPROSTI ZBOG SEBE",  a niste baš najbolje razumeli šta to znači. Naime, ljutnja nije samo ljutnja, obična emocija koja je bezazlena. Ljutnja je udica za koju se zakači još nekolicina osećaja. Kada se naljutite, kroz vaše telo projuri adrenalin i za udicu  se zakači bes.  Roj negativnih misli zaokupira vaš um i blokira svaki dalji mogući osećaj prijatnosti i pozitivnosti.

Za udicu ljutnje zakače se i tuga, neraspoloženje, razočarenje, strepnja, pad samopouzdanja, osuda, želja za osvetom i na kraju kada se ljutnja dovoljno dugo zadrži u nama nastaje gnev. Gnev je već ozbiljan igrač, on može probuditi u nama sve najgore. On je ubica svega dobrog u nama, blokira svaku prijatnost i svaku našu mogućnost da budemo srećni. Ove emocije koje predvodi ljutnja gomilaju se i počinju d avladaju vama. Sa takvim spektrom emocija nismo u stanju da funcionišemo ni na kom drugom nivou. Sa takvim skupom osećaja ne može se biti produktivan, motivisan, kreativan, sposoban, volja i najvažnije raspoložen i srećan.

Dakle ljutnjom, drugoj osobi ostavljate samo (možda) krivicu i kajanje, a vi...u vama počinju da se gomilaju sve loše emocije. Ljutnja može naškoditi samo onome ko je ljut. Kako na psihičkom planu, tako vam škodi i na fizičkom. Naime emocija ljutnje pokreće određene fiziološke simptome kao što su lupanje srca, povišenje krvnog pritiska, što naravno opterećuje rad srca i normalan rad organizma.

Postoje emocije koje su rasterećujuće (sve pozitivne emocije) i one koje su opterecujuce (sve negativne).

Zamislite sebe kako hodate ulicom i na leđima nosite u džaku sve one negativne emocije gore navedene. Zamislite to opterećenje. TO JE STRESNO i za našu psihu i za naš organizam. Zamislite koliko je onda taj džak težak i kako vas tera da se povijete, pa morate ići spuštene glave. Ovo nije tek puko poređenje. Naime, možete primetiti da većina ljudi koji pate od depresije(koja u prevodu i znači "POD PRITISKOM" ili koji su samo trenutno neraspoloženi ili tužni zauzimaju upravo taj povijeni položaj tela, sa blago oborenom glavom ka dole. Naše telo je usko povezano sa emocijama i reaguje na njih.
To opterećenje vam ne da da se uspravite, da se podignete, da se oslobodite i krenete punom snagom napred.


Oslobodite se opterećenja, skinite nepotrebni teret sa sebe.


Ukoliko ne razrešite problem sa određenom osobom, nego se iznova sukobljavate i iznova postajete ljuti na istu osobu, može se dogoditi da vaš generalni stav prema toj osobi postane takav i da vaš mozak usvoji  taj određeni način ponašanja prema njoj. Vaš mozak konstantno uči i navikava se. Ukoliko ga naviknete dobićete određeni obrazac ponašanja, misli i emocija i svaki put kada se susretnete sa tom osobom, taj obrazac će se uključiti. Zašto je to bitno? Zato što je onda veoma, zaista veoma teško izgladiti odnose, zanemariti taj obrazac i takoreći popraviti stvari. Ovo je važno ukoliko se radi o nekim bliskim osobama, sa kojima je ipak važno da budete u dobrim odnosima.

U kom smislu važno da budemo u dobrim odnosima? (Ovde ne govorimo o materijalnim dobrima).

Često se dešava da su ljudi duboko nesrećni baš iz ovog razloga. Predodređeno je da se dobro osećamo kada se slažemo sa bliskim osobama - roditeljem, bratom, sestrom, partnerom, bračnim partnerom, detetom. Ljudi su bića kojima je porodica od suštinske važnosti, Niko i ništa na svetu ne može učiniti da se osećamo dobro, da prebrodimo loše, da napredujemo, da uspemo, da prihvatimo kada ne uspemo, kao što to može taj najbliži krug ljudi.

Gotovo da ne postoji porodica u kojoj nema nerešenih sukoba, ali neke od porodica jednostavno umeju da upravljaju ljutnjom. Svesne su da se svaki takav sukom mora brzo rešavati i naučene su da se u tom procesu ljutnja menja za prihvatanje, razumevanje i oproštaj.


Zašto je važno opraštati? Da bismo se rasteretili, da bismo se oslobodili svih mračnih strana koje ljutnja nosi, da bismo uspeli da pronađemo radost, zadovoljstvo i sreću, da bismo mogli da funkcionišemo.

Oni ljudi koji su svesni toga i koji su naučili da opraštaju, naučili su da vladaju sobom, a ne da dozvoljavaju da njima vlada emocija.


ZAŠTO JE LJUDIMA TEŠKO DA OPROSTE?



  1. Smatraju da je to čin poniženja -  mnogi ljudi smatraju da kada oproste, gaze sebe i svoju reč, da tako dozvoljavaju drugoj osobi da bude dominantna, misle da na taj način postaju popustljivi
  2. Čuveni psihijatar Sigmund Freud rekao je da "Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek." Sve dok smo u stanju da održavamo ljutnju, to znači da smo i u stanju da nešto osećamo prema osobi na koju smo ljuti. Ukoliko nam je veoma lako da oprostimo - znači da nam je svejedno da li će ta osoba i dalje biti u našem životu. Zapamtite da je i ljutnja osećaj. 
  3. Osećamo se kao da smo slabi i da "nismo čvrt karakter, koji se drži onoga protiv čega se buni", a zapravo PRAŠTANJE SVAKAKO NIJE ONO ŠTO MOŽE JEDAN SLABIĆ! Upravo samo hrabre osobe su u stanju da zaista orposte.
  4. U najgorem slučaju, osoba je naviknuta na ljutnju. Ukoliko je konflikt sa nekom osobom konstantan, osoba će se navići na to i preuzeti ljutnju kao osnovni obrazac ponašanja i reagovanja na tu osobu. U tom slučaju potrebno je dosta napora kako bi se taj obrazac promenio. 

KAKO OPROSTITI?

Praštanje se tiče emocija, više nego što se tiče misli i uma. Šta to znači? Osoba može rešiti da oprosti, u svojim mislima odlučiti da više ne želi biti ljuta, ali uprkost tome emocija ljutnje je i dalje prisutna. 
  1. Postati svestan ljutnje i njenog delovanja na nas. Prihvatiti je.
  2. Dopustiti da um, telo i duša prerade ljutnju i odrediti njen kraj. Moramo odlučiti da prekinemo proces ljutnje, a ne dozvoliti joj da se pojavljuje iznova.
  3. Razmisliti o svim suprotnim osećajima koji će se javiti nakon prekida ljutnje - Praštanje se tiče emocija, više nego što se tiče misli i uma. Šta to znači? Osoba može rešiti da oprosti, u svojim mislima odlučiti da više ne želi biti ljuta, ali uprkost tome emocija ljutnje je i dalje prisutna. Šta možemo učiniti po tom pitanju? Možemo izvršiti svesnu zamenu emocija. Možemo podsetiti sebe svoh momenata, gestova, reči, postupaka kojima je ta osoba kod nas izazvala pozitivne emocije. Ovo nije jednostavan proces, ali je delotvoran.
  4. Reći osobi da joj opraštamo zbog sebe
  5. Oprostiti zaista, svesno, u svojim mislima, kroz svoje emocije, glasno 
  6. Uživati u tom momentu olakšanja, pročišćenja i rasterećenja koje nam oproštaj donosi



Sreća

22 najvažnije životne lekcije kojima me je naučila moja BEBA

14:45




Kada postaješ roditelj, kažu da dobijaš potpuno novu ulogu u životu. Kažu da moraš biti odgovoran, da moraš pratiti svoje dete, da moraš promeniti navike, da moraš puno vremena provesti sa detetom učeći ga, da moraš puno raditi na sebi i učiti kako bi mogao izvesti dete na pravi put. Roditelji onda posežu za knjigama, raznim videima, pričama, vodičima i pomahnitalo tragaju svuda gde bi mogli naučiti sve što je važno za vaspitanje. Međutim, kompletan vodič nalazi nam se tik ispred nosa.


Kažu da više nisi učenik, već postaješ učitelj.
Ipak moglo bi se reći da je ta veza dvosmerna. Istina je da će vaše dete učiti od vas, učiće o svemu, o svetu, o sebi, o vama, o slovima, o brojevima, o matematici, o dobrom i lošem, o tome šta se sme, a šta ne, učiće o bojama i životinjama, o predmetima i oblicima, kasnije o zakonima i teoremama, različim naukama ili zanatima. Kako ko i kako od koga. Međutim čini mi se da nas naše bebe ipak uče važnijim stvarima, osnovnim stvarima, pravim stvarima, koje smo kao odrasli malo zaboravili.


Neke jednostavne, proste stvari od suštinske važnosti, osnovne principe pravilnog življenja, napedka i uspeha pre sam naučila od svoje bebe, nego na seminarima, predavanjima, radionicama ili od odraslih ljudi!


Još u samoj trudnoći moja beba počela me učiti i podsećati na neke važne stvari...

Bebine lekcije o ZDRAVLJU

  1. Da se zdravije hranim, podsetila me je kako je važno svakodnevno unositi voće i povrće, planirati jelovnik i paziti na to šta unosim u organizam. 
  2. Da ranije idem na spavanje, da se lepo naspavam
  3. Da odmaram više
  4. Da se nerviram manje (zaista, nisam ni slutila kako je jednostavno prestati nervirati se zbog tako nebitnih stvari...prazna baterija na telefonu, duge reklame na tv-u, gužva u saobraćaju...)
  5. Da šetam, stalno i dugo


Kada me je dobro naučila ovim osnovnim stvarima, moja beba rešila je da me upozna. Tako je prošle zime, skoro poslednjeg dana Decembra, a prvog dana kada je pao sneg, taj mali dečak zvanično stigao u moj život. Čak i dok je dolazio naučio me je:

      6. Da je dolazak do važnog cilja naporan, težak, ponekad bolan i dug, ali da je na kraju kada postignemo to što smo želeli, vidimo da je sve bilo vredno toga i da se sve može izdržati

      7. Da spavam ranije(jer za snevno roditeljstvo verujte potrebno je puno sna) i ustajem ranije - znate da i lekari preporučuju isto ti što i bebe...otići u krevet pre 12 noću i ustajati rano 

      8. Da se što više krećem - sa bebom koja uči da puzi i hoda, nema sedenja dragi moji. Beba me je opet pokrenula i naterala da uključim više fizičke aktivnosti

     9. Da redovono kuvam - beba svakoga dana mora jesti domaću kuvanu hranu, pritom naučiš kako se zove i priprema bukvalno svo povrće . 

Kako je moja beba rasla, donosila mi je sve više lekcija. Čini mi se da su one tako očigledne, samo je potrebno zagledati se i prepoznati ih. 


Bebine lekcije o KARAKTERNIM OSOBINAMA


      10. UPORNOST - posmatrajte bebu kada nešto želi (običnu igračku ili, u mom slučaju, tv kabli), vidite koliki je to motiv i želja da se stigne do toga. Oduševila me je ta upornost i naterala da se zapitam, kada sam je ja izgubila. Koji je to momenat odrastanja kada izgubimo tu čistu dečiju motivaciju i upornost?
     11. ISKRENOST - nigde ne možete videti sirove emocije kao kod bebe. Ona se raduje kada je srećna, ona plače kada joj nije do smeha, ona se ljuti kada je nešto nervira. A mi odrasli - mi sputavamo te emocije, guramo ih u podrum našeg uma i onda se dešava da se gomilaju i isplivaju kada ne treba. Moja beba naučila me je da je važno pokazati sve emocije baš onda kada se pojave, naravno u razumnoj meri.
    12. STRPLJENJE - ovo je možda jedna od ključnih stvari kojim će vas vaša beba naučiti. Svaka mama zna na šta mislim:
  • Ustajanje na 3 sata
  • Beba plače- presvuci pelenu, daj mleka, ljuljuškaj
  • Beba presvučena, nahranjena, poljuljana - beba ipak plače ????
  • Spusti bebu u krevetac i pokušaj otići spremiti joj kašicu/ otići do wc-a/ sesti na minut/pogledatatu jednu scenu omiljene serije...šta god - beba ipak plače jer je počeo separacioni strah i opet morate uzeti bebu u naručje
  • Stavi bebu na krevet i probaj  malo odmoriti zajedno sa njom- NE beba se buni, beba hoće da siđe sa kreveta i da puzi (što znači nema odmora, siđi i ti sa kreveta i puzi sa bebom pazeći da se negde ne povredi)
  • Bebi se konačno spava - NE beba neće da spava sama...ljuljaj bebu, klackaj, skakući, pevuši, pusti yvuk fena ili usisivača,.(moja beba ne spava odmah, on brblja, on se gura, on se izvrće u mojim rukama, čupa i žvaće kosu, pomalo grebe, poplače, pa se smeje......i tak oposle 40ak minuta konačno spusti glavu na moje rame i zaspi)
  • Beba je zaspala, spusti je u krevetac i polako, veštinama nindže kreni da izađeš i sobe - nešto je šušnulo - BEBA JE OPET BUDNA :)
I tako u nedogled, milion malih stvari koje treniraju vaše strpljenje. Odličan trening. Naravno beskrajna ljubav prema bebi ne dozvoljava da vaše strpljenje pređe u ljutnju ili nervozu. Ta beskrajna ljubav pomaže nam da zaista postanemo vrhunski u stpljivosti.

    13. RADOZNALOST - posmatrajte bebu kako je radoznalost vodi ka novim saznanjima. Ona sa puno koncentracije istražuje svaki predmet, osobu i novinu sa kojom se sustretne. Ona svemu pridaje važnosti i neće zanemariti skoro ništa što joj se nađe u blizini. Analiziraće sve i razmišljati da li i kako to može upotrebiti Takva radoznalost u odraslom dobu vodi do nadgradnje naših saznanja, do širenja svesti, sticanja novih veština, motivacije. Nikada ne bismo smeli prestati da istražujemo. Istraživanje i radoznalost znače napredak.

   14. ISTRAJNOST - razlika između istrajnosti kod čoveka i bebe je što kod beba još uvek ne postoji sumnja, tako da ne postoji ni odustajanje. 

Kada posmatrate proces bebinog prohodavanja, možete videti kako beba neprestano pada i iznova ustaje gotovo istog momenta kada je i pala. Nekada zastane, zaplače, ali odmah ustaje ili bar nastavlja puzeći. Ali beba uvek nastavlja.

Kao odrasli ljudi, između tog pada i sledećeg ustajanje stoji jedan jaz ili rupa prepuna sumnje, preispitivanja, pitanja zašto smo sada pali, razmatranja svih varijanti koje se mogu dogoditi ako ostanemo tu ili pak ako nastavimo dalje...neki plaču, neki se ljute, neki lažu sebe da je ok ostati tu gde si pao, pa je potrebno mnogo više truda da se ta rupa preskoči. 

Uglavnom od ponovnog ustajanja i polaska dalje napred prođe dosta vremena, koje beba iskoristi da već još pet puta ustane i padne. Na kraju, mnogi ljudi ostanu da sede tu gde su pali, a beba na kraju prohoda, a onda može još brže da ide napred.

 15. KREATIVNOST - iznenadili biste se koliko je kreativnosti potrebno kako biste zabavili ili presvukli bebu (bar moju). Svakoga dana ja i moja beba pronalazimo nove načine sa već postojećim igračka i rekvizitima. Moj suprug ume da kaže kako je promeniti našoj bebi pelenu prava umetnost (peva se, glumi se, svira se gitara, pa i usna harmonika), a uz to treba biti spretan da se pelena lepo zaleti dok se maleni vrpolji.
Zatim, kako dete odrasta potrebno je na kreativne načine učiti je raznim novim veštinama. Beba u nama od samog starta podstiče kreativnost, kako bismo kasnije umeli da je upotrebimo u svrhu njenog razvoja.

Osim toga, moja beba naučila me je još:

 16. Da se iskreno smejem i radujem - ne postoji ništa i niko na svetu ko ti se može obradovati i nasmejati kao tvoja beba i tako probuditi u tebi najčistiju radost. Kako nam život donosi brige i probleme, obaveze i odgovornosti, zaboravljamo da zastanemo i obradujemo se onako najiskrenije.

  17. Da kvalitetno koristim vreme koje mi je dato.  Ranije kada bi me pitali kako bih iskoristila svojih slobodnih 20 minuta ne bih baš znala da vam kažem. Danas, dok 40 minuta naporno uspavljujem svog bebca, ja za to vreme smišljam na koji najbolji mogući način da iskoristim tih slobodnih 20ak minuta. Na kraju ipak je najkvalitetnije provedeno vreme, vreme provedeno sa porodicom.

18. Da je život zahtevan i komplikovan, ali da je sreća u jednostavnosti

20. Da je bliskost važan izvor ljudske radosti i blagostanja
21. Šta je sreća


22. Da sam i ja nekada bila beba i da sam nekada zaista umela sve to :

  Da budem uporna, da ne odustajem, da budem radoznala, da se iskreno radujem, da brzo ustajem i nastavljam posle neuspeha, da izražavam sve svoje emocije, da bližnjima pokazujem svoja osećanja, da istražujem, da se divim nekim stvarima....da budem čisto ljudsko biće koje nije sputano stegama društva, očekivanja, sumnjama, lažima, velikim zahtevima i prohtevima, već da živim jednostavno. Probajte to.


     Nemojte se bojati da li ćete biti dobar roditelj, jer čim razmišljate o tome, već jeste dobar roditelj. Nemojte shvatati zdravo za gotovo vaše bebe i misliti da ništa ne znaju, ako se malo dublje zagledate u njihova lica, njihove postupke i ponašanje možete pročitati tu sve ove lekcije i još pregršt lekcija i od njih samih doznati šta je to važno čemu ih trebte naučiti. 

 A šta ste vi naučili od svojih beba? 

SVI TEKSTOVI

5 karakteristika uspešnih i srećnih ljudi

06:27


Osećaj sreće i uspešnost su usko povezani. Imaju uzročno – posledičnu vezu i posedovanjem jedne uzrokujete pojavu i druge.
Ono što treba da znate je  da je sreća je stvar ODLUKE.
Da, morate odlučiti da budete srećni.

Za uspešnost potrebno je malo više napora. Uspeh proizilazi  iz određenih navika i ja ću vam predstaviti 5 osnovnih i najbitnijih.

1.SVESNOST I SAMOPROCENA
Pre nego bilo šta počnete u svom životu morate imati odličnu i realnu samoprocenu, kako bi umanjili nivo razočarenja i potencijalnog neuspeha. Uspeh je vezan za veoma dobro poznavanje onog što radite i posvećenost istom. Ako zaista želite uspeti u nečemu, morate biti svesni da to nećete postići ukoliko ovlaš poznajete suštinu toga i ukoliko se tome ne posvetite u celosti.
Uspešnji ljudi procenjuju svoje mogućnosti realno, na osnovu toga prave plan i pozicioniraju se. Tek onda kreću u ostvarivanje cilja.
2.AMBICIJA
Moja profesorka socijalne psihologije ( koja inače predstavlja čvrst sinonim za uspešnu osobu), danas je govorila o nekim interesantnim pokazateljima ambicioznosti kod ljudi, pa mislim da bi bilo zanimljivo podeliti ih sa vama. Naime, smatra se da su ljudi koju su miljenici jarkih boja, neambiciozni, dok su oni koji ipak vole mirnije boje jako ambiciozni. Reklo bi se suprotno, ali ključ je u tome da u moru mirnih boja ( čitaj- u moru mirnih osoba, dešavanja i sl.),  ambiciozne osobe imaju prostora da se istaknu i budu u centru pažnje.
Da ne skrenemo sa teme, ambicioznost je ono što zaista trebate posedovati, u širem smislu ona predstavlja snažnu volju za ispunjavanjem cilja koji ste sebi zadali, a ono što je treba pratiti takođe je posvećenost, koja je i sledeća karakteristika uspešnih ljudi.
3.POSVEĆENOST
Jedna od bitnijih karakteristika vezana za razvoj. Formula je jasna – ukoliko je nivo vaše posvećenosti nečemu veliki i u konstantnom rastu, to što radite biće sve kvalitetnije. Kako vaša znanja napreduju, napreduje i produkt vašeg rada.
Uspešni ljudi nikada ne prestaju sa učenjem i nadgradnjom svojih znanja.
4.MOTIVACIJA I SAMOMOTIVACIJA
Ukoliko nemate određeni izvor motivacije, to možete biti sami sebi.
Izbegavajte misli kao što su : “Ja ovo ne mogu“, “Ja ovo nikada neću naučiti”, “Ja nisam za ovo”, “Ja neću uspeti”, nasuprot tome – mislite  pozitvno.Iako je ovo danas upalo u koš – kliše,  zbog navale potenciranja o pozitivnom razmišljanju, u tome zapravo ima puno istine.
Samomotivacija zaista ima odličan efekat na podizanje nivoa samopouzdanja, što dalje vodi ka uspehu.
5.ISTRAJNOST
Uspešni ljudi ne posustaju, ne staju na pola puta i bez obzira da li je njihova putanja  ka cilju uzlazna ili silazna, ne obaziru se i nastavljaju pravo do zamišljenog cilja.
Istrajnost može biti poljuljana raznim socijalnim faktorima. Postoje osobe koje su emotivnije i jako osetljive na ocenu okoline. Istrajnost im može biti poljuljana tek jednim negativnim komentarom, to je dovoljno da se potpuno zaustave.
Takođe ne možete biti nepogrešivi, ukoliko vam nešto ne uspe, probajte još nekoliko puta, sve dok ne uradite kako treba – to se zove istrajnost.
Uspešni ljudi su imunina to. Svakako trebate prihvatiti kritike, ali nikako ne smete dozvoliti da utiču na vaše samopouzdanje.
Nakon svega ovo je karakteristika koja svakako jedna od najvažnijih, kako vaš prethodni trud ne bi ostao uzaludan, već vas produktivno doveo do uspeha.
Dakle, upoznali smo se sa najbitniji karakteristikama uspešnih, ostaje vam samo da ih sledite i sigurno ćete stići do željenog cilja i  postati uspešni.

Kompleks nize vrednosti

Zašto smo neuspešni? 2 osnovne prepreke do cija

06:15



Tema kojom ćemo se baviti u ovom postu jeste psihološkog tipa, ipak nećemo previše zalaziti u psihološku terminologiju, već ćemo se potruditi da svima koji budu pročitali ovaj post bude jasno zašto nekada odustajemo na pola puta i koje su to stvari kojih bi trebali da se pridržavamo, kako bi ostali dosledni u nečemu što smo zamislili.

Ukoliko ste neko čija je glava bogata idejama, neko ko ima tačnu zamisao kako da tu ideju ostvari, ko krene u ostvarenje pun entuzijazma, ali negde na pola puta se izgubite, opadne vam samopouzdanje i jednostavno ostavite stvari na pola, ovaj post bi vam trebao dosta pomoći. Takođe ovo važi i za one ljude koji čak ne uspevaju ni da krenu u ostvarenje cilja i ideja im ostane negde po strani.

Bilo da se radi o nekim važnim i velikim planovima, bilo da se radi o neki sitnim svakodnevnim postignućima, princip je isti.

Šta znači biti dosledan?

Najprostije rečeno, doslednost podrazumeva da ćete svoj plan, bez obzira na sve, ostvariti do kraja. Podrazumeva da stignete do kraja puta, bez obzira na sve prepreke koje vam se nađu na istom. Te prepreke mogu dolaziti spolja, ali one prepreke o kojima ću govoriti sada jesu unutrašnje prepreke. One su mnogo važnije od spoljnih. Ukoliko uspete da savladate unutrašnje, spoljašnje vam nece predstavljati problem.

Koje su to unutrašnje prepreke koje utiču na neuspeh?

Postoji gomila unutrašnjih prepreka, ja ću navesti 2 osnovne koje nas sprečavaju da stignemo do cilja
  • kompleks niže vrednosti (nesigurnost, manjak poverenja u sebe)
  • osećaj krivice

Kako pobediti jednu po jednu prepreku 

1.Kompleks niže vrednosti

Prvo ću krenuti od ove prepreke jer je ona najveća i suština je u njoj. Ona sa sobom donosi nesigurnost i manjak poverenja u sebe, koji su glavni razlozi za neuspeh.

Sa psihološke strane kompleks niže vrednosti nastaje još u ranom detinjstvu. O ovom kompleksu najviše govori Alfred Adler, veoma poznat austrijski psihijatar i lekar.
 Po Adleru, suština kompleksa niže i viže vrednosti jeste u inferiornosti. Inferiornost je subjektivni osecaj o nesposobnosti. prostije rečeno naš osećaj da u nečemu nismo dovoljno dobri, bilo da su to neke psihičke stvari (ne umem lepo da se izražavam u društvu, stidljiv sam, nisam dovoljno pametan) ili neke fizičke (nisam dovoljno lep, ne sviđa mi se neki deo mog tela).


Osoba kod koje se razije ovaj kompleks u životu je nesigurna, plašljiva i neodlučna.

Veliki uticaj na razvoj ovog kompleksa ima porodica. Generalno u psihologije se ističe značaj detinjstva na razvoj ličnosti (o tome u nekom drugom postu). 

Jednostavno rečeno ukoliko roditelji detetu postavljaju previsoke ciljeve za njegove godine, dete nije u stanju da ih ostvari i shvata to kao svoj lični neuspeh. Takođe ukoliko su vas roditelji više kritikovali, a mnogo manje umeli da pohvale vaše uspehe, vrlo je verovatno da se kod vas razvio osećaj manje vrednosti.

Dakle, sada kada znate odakle vam toliko nesigurnosti i kako ste razvili osecaj manje vrednosti, trebalo bi da vam bude dosta lakse da ga umanjite, prihvatite i polako prevaziđete. Ukoliko niste dovoljno hvaljeni i nagrađivani za svoje uspehe, ne znači da ste neuspešna osoba i da nikada nećete postati uspešni.

Ako mislite da ovim želim da vam kažem da ne treba da krivite sebe za neke svoje neuspehe i nedostatke, vec svoje roditelje, pa u pravu ste :) Naravno ne odnosi se to na sve vase neuspehe i ne govorim da biste trebali da svaljujete krivicu na drugog, već želim da vam ukažem na to da nikako ne smete samo sebe kriviti. 

Ti dolazimo do sledece prepreke

2.Osećaj krivice

Stalno krivite sebe, svaki neuspeh pripisujete samo sebi, veoma dugo se kajete zbog nekih grešaka i nikad niste zadovoljni sobom?

Ukoliko imate razvijen kompleks niže vrednosti, verovatno je da vas prati i osećaj krivice. 
Ovo nije nimalo bezazlen osećaj, osobe koje ga konstantno imaju, često se mogu naći u stanju anksioznosti i depresije. 
Zanimljiva činjenica o depresiji, tačnije mišljenje jednog cenjenog psihologa jeste da jedepresija agresija okrenuta ka unutra.

Suština ove prepreke je u preteranom kritikovanju deteta. Ukoliko je previše kritikovano, čak i za stvari koje nisu bile u njegovoj odgovornosti, dete počinje da smatra da je krivo za sve. Uzima taj obrazac i nastavlja da ga koristi tokom celog života. 

Deca od kojih je puno očekivano odrastaju u osobe koje previše očekuju od sebe.
  • Ukoliko osoba ima razvijen kompleks više vrednosti, ovo joj ne predstavlja problem,TAKVA OSOBA KRIVICU UVEK NALAZI U DRUGIMA I U SPOLJNIM UTICAJIMA.
  • Ukoliko osoba ima razvijen kompleks niže vrednosti TAKVA OSOBA UVEK KRIVICU NALAZI U SEBI. 
PRIMER:
Osoba x  nije položila ispit:
Kompleks više vrednosti kaže: "Taj profesor me mrzi i test je bio isuviše težak za svakoga"
Kompleks niže vrednosti kaže: "Ja nisam bio sposoban ni to da naučim, nikad neću položiti to"

Mislim da već možete uvideti povezanost kompleksa niže vrednosti i osećaja krivice, tako da necu puno objašnjavati, da se ne ponavljam.

Svakako trebate biti kritični prema sebi, to vas može dovesti do uspeha, ali nemojte preterivati i osećati se krivim za sve, to vas može jedino dovesti do neuspeha.

Nadam se da vam je ovaj post pomogao da razumete razloge zbog kojih posustajete u ostvarenju svojih ciljeva, a u nekom od narednih postova pisacu o prevazilaženju ovih prepreka

Омогућава Blogger.